U posednje vreme tako želim da mi neko pokloni cveće. Ne znam zasto. Mozda je ovo samo period kada sam zeljna pažnje, džentlmenstva, manira... Molila sam Jelenu i Milicu da se smiluju i da mi kupe cvet. Tacnije molim ih danima. Juce smo otišle na koktele. Letnja gužva u Beogradu, kafići. Kafic blizu garaže. Sto do nas, tri muškarca. Okolo, deca koja prodaju cveće. Ja, kao dete u luna parku, blenem u one ruže. Mica i Jelena se smeju. ,,Pa ajde imate idelanu priliku da mi kupite cvet... Kupite mi cvettttt'' One naravno umiru od smeha. Posle 30ak sekundi, dečko koji je sedeo pored mene, dolazi sa ružom i kaže : ''Morao sam da je pojurim, nisam mogao da ti ne kupim'' Ja u šoku. Volela bih da me vidite sada kako se smejem dok vam pričam o ovome. Dobila sam ružu. Mogla sam da dobijem i maslačak. Gest me je kupio. A on. Sladak, pametan, zanimljiv, uspešan. A ja... I dalje gledam u cvet :))))