Belgrade&Love&Sex

Ok, zaista nismo bili jedno za drugo. Moja mama je lepo rekla kada sam je pitala: '' Mama da li postoji neki termin u psihijatriji za muškarca koji se sa 32 ponaša kao sa 16?'' Ona je odgovorila: ''Da. Retard'' Činjenica je bila da to neće uspeti, i da je pravi naziv za ono što mi radimo PRESIPANJE IZ ŠUPLJEG U PRAZNO. No, trudila sam se. I dok sam presipala svu tu hemiju i strast, pitala sam se da li je to kod njega zakasneli pubertet ili rana kriza srednjih godina. Polako je počelo TO ŠTO SAM-SMO PRESIPALI da se trosi i ostele su samo kapljice (mali delovi, ali ipak opipljivi), da bi i kapljice isparile. Dok mi je taksista ne sred guzve, na Gazeli, delio komplimente i pričao kako je moj dečko sigurno srećan, kako nije video lepšu devojku i kako zavidi mom dečku, ja sam tešila sebe '' AJDE TAMARA, IONAKO SE NIJE DOPAO TVOJIM PRIJATELJIMA, IONAKO JE SKROZ DRUGACIJI OD TEBE, AJDE TAMARA, IMAS TOLIKO NJIH U REZRVI, I AJDE TAMARA, U KRAJNJEM SLUČAJU NIJE TI NI PRVI NI POSLEDNJI.'' Da, ako je neko navikao na raskide, onda sam to ja. No, počeh taksisti da pričam o njemu... Potpuno svesna da više nismo zajedno... no, tada, toga dana na Gazeli, mi smo bili najsrećniji par, a on najsrećniji muškarac jer ima mene. Pet dana posle: 5x veći podočnjaci, 5x više pudera, pronađeno još 5 njegovih mana, 55 čaša margarite. Šest dana posle: broj ljubavnih filmova u stanu- 6, 3 para novih cipela, kese iz Manga i Zare, prazne kutije kolača, planina od garderobe u sobi, i časpoisi koji se gaze. Sedam dana posle: odgovaram na sms poruku bivšeg bivšeg bivšeg, koju sam dobila pre pola godine. Nove cipele, haljina, parfem, konačno oprana kosa, neka kvazi euforija jer idem na piće da bivšim. Piće u čuvenom kafiću. Pokušaj nekog after relationship prijateljstva uz pričanje o sadasnjim ljubavima. On naravno ima neku. Ja naravno nisam raskinula. Ah, jadno, mnogo jadno. On naravno voli nju. Ja naravno ne varam njega. Splav, privatna žurka. Njgeov stan. Odsustvo mozga. Sve je vec viđeno, svaki pokret, svaka poza. Osmi dan. Jutro. Mamurluk. Zanošenje na desno. Kafa. Kafa. Kafa. Sms poruke. Tripovanje bivšegx3 da smo nešto više. Odgovaram čisto radi reda, i gasim tel. Nije mi potreban za stalno u životu. Nije mi potrebno uletanje u neku novu-staru vezu. Usisavam. Brišem prašinu. Sređujem garderober. Konačno sam izašla iz pećine- moje sobe. Mohito sa prijateljima... i ogovaranje skota, debila, retarda, kurvara, na kraju ipak finog dečka, ali jednostavno nije išlo. Možda zvuči kliše i mozda ce neko baciti peglu, ali posle raskida... Prijatelji su jedini spas. Jedino vas oni mogu spasti od gledanja Titanika po 3437384234 put, od Margarite u 5 ujutru, od nepromišljenih izleta sa bivšima, i pomoći Vam da shvatite... Da on čim je tako brzo puklo... zaista nije bio za Vas... Pozzz, Tamara

Ne znam koliko se Vas seca 2001. i nereda na Trgu, u Beogradu. Tada je organizovana prva gej parada. Iako slovimo za homofobicno drustvo, homoseksualci su ovaj skup prijavili nadleznim organima. ''Ljudi Boziji'', ''patripte'', čuveni isceljitelji rešili su da ih isprebijaju. Znate zašto? Zarad isceljenja. Kako je to divno. Posto sam ja u soku, i ne verujem sta sam pogledala na youtube-u, necu mnogo pisati. Verujem da je dovoljno pogledati. Verujem da je dovoljno sedam godina posle podsetiti se i ne ćutati o takvim stvarima. Moji jako dobri prijatelji su homoseksualci, moji najbolji drugovi, moja drugarica. Znate, nikada mi nije palo napamet da ih izlemam zato sto sam ja straight a oni ne. Pre svega oni su za mene ljudi. Vrhunac svega, jeste dolazak sveštenika srpske pravoslavne crkve dr. Zarka Gavrilovica, koji je recitujuci delove iz Biblije, izvrtavsi ih, indirektno podrzao nasilnike. Ne mogu da se ne zapitam, na kakvog se Boga oni pozivaju? Da li se onda ja molim istom Bogu? Da li palim sveće u istoj kući Božijoj? Čudno je to kako se ljudi najlakše pozivaju na Boga u agresiji. Videćete na snimku čoveka, koji će izudarati ženu, potom prekrstiti. Moooolim Vas!!!! O kakvom hrišćaninu onda pričamo? O čijem isceljenju? Zar nikada ljudi ne pomisle da je Bog stvorio ovaj svet onako kako je on sam hteo. Ako je Bog hteo da neko bude homoskesualac, biće. Ni jedan patriota, huligan, neće to promeniti. Danas sedam godina kasnije cini mi se da homofobija popusta. Cini mi se da je malo drugacije. Bolje naravno. Živi i pusti druge da žive. Kao da su neki počeli to da shvataju. Ali... često se zapitam. Da li ćemo sutra dobiti batine mi plavuše od brineta, ili brinete od plavuša? Da li će ljudi sa prcastim nosem pozeleti da iscele ljude sa velikim nosevima, klempavim ušima? Ćelavie? Niskie? Debelie? Viskoke? Glupe? Kada ćemo naučiti da prihvatimo razlike i živimo sa njima? U slozi?!!! http://www.youtube.com/watch?v=YOaZK-GOEuk Pozdrav, Tamara

Dragi moji, pisala sam Vam o tome kako mi se javio bivsi, Mr. S i kako odlazi preko. Tacno godinu dana posle naseg raskida, ja sam duplo uspesnija, lepsa, moja kosa je kraca, frizura drugacija, setam bolje tipove, stan sem prevernula i od starog napravila novi. No, njegov odlazak... Malo me je to, ok lazem, malo vise me je to potreslo, ubila su me secanja, i lepa i ruzna. Resila sam da, iako sada imam novi zivot, stisnem zube, vidim se sa njim, da se pozdravimo. Napravila sam deal sama sa sobom. Ok, videcemo se, pricacemo, verovatno cemo se poljubiti, on ce otici, ja cu plakati, ali svakog cuda tri dana dosta. Pripremala sam se za to nase pozdravljanje. Pripremala sam se za to da cu umreti od placa. Navratila sam i do Manga po divnu torbicu, i opustosila jos neke radnje, snabdela se belim vinom. I dosla je i ta noc. Dok sam koracala ka kaficu (da vam nepominjem da sam tamo stalni gost od kada smo ja i Mr.S raskinuli, taj kafic je simbol mog novog zivota) smisljala sam monolog koji cu mu reci. Vesto, izbegla sam kafic i seli smo u jedan lep park. Pocela sam da besedim ,, Znas... mislim da sam veliki covek jer sam dosla posle svega, jer sam uspela da pobedim losa secanja. Usprela sam da ti oprostim. Mislim da si ti divan decko, da... da je ono sa nama bio samo jedan pogresan trenutak. A i bili smo klinci. Zelim ti svu srecu. Iskreno, bedak mi je sto ides, ali valjda je potrebno ljudi da odu pa da...'' A on na to ''Ne idem, OSTAJEM'' I ja u transu. Shoc! Ostaje? Imao je cvrste planove da ode, ali mu je iskrsao dobar posao. Ne, ne, ne. Tako se nismo dogovorili. Bio je dogovor da cu ga oplakivati ali da cu se posle vratiti svom sjajnom zivotu bez njega. Kakav podmukao nacina da mi se ponovo vrati u zivot i unisti sve. Znam da ce sada od neko od vas reci, pa izbaci ga, zatvori mu vrata. Mislite da je to lako? Ah, lepo je Arsen Dedic rekao NE VRACAJ SE STARIM LJUBAVIMA, a ja umesto da sam to slusala ja se drogirala onim IDI I NE BUDI LJUDE. I tako. Čudno, danas sam resila da sredim cipele. Shvatila sam da mnogo volim sandale od prosle sezone. Toliko sam ih nosila, toliko su sada out ali voli ih. Teska srca, ostavila sam ih u posebnu pregradu. Kako bih volela da i njega tamo ostavim. Moja draga drugarica E i ja imamo jednu izreku, ,, Nikada cipele & frajere od prosle sezone'' Ali... ovaj ispade i iz ove sezone.

Kazu da je najteze izbeci patetiku kada pisete o rastancima i pocetku neke nove ljubavi. Nije ovaj blog od tih pateticnih. Bar cu se truditi. Pre dve nedelje, ispratila sam bivseg u Italiju. Vukli smo se mesecima, da vukli. On je sada srecan sa nekom, ja srecna singl ili ti bez njega. Htela sam da to pozdravljanje bude cista formalnost, da se zagrlimo, poljubimo i kazemo par lepih reci. Iako, kao i svaki covek mrzim odlaske iz zivota, pogotovo one koji pretenduju da budu ZAUVEK, spremila sam se. Rekla sam sebi, sve smem da dozvolim ali suze ne. Ocekivala sam da cu zbogom reci onom stabilnom, cvrstom decku koji ne pokazuje svoje emcoije. Ne. Preda mnom stajao je ranjivi, emotoivni, ujebani lik, koji je patetisao. Recenica ,, Drago mi je da smo se upoznali'' je bila kap koja je prelila casu. Zatvorila sam vrata od stana i zaplakala. Da. Tamara je zaplakala. Plakala sam tu noc. Iskreno zapitala sam se, koliko bi me bolelo da odlazi neko koga sam volela? Da odlazi recimo Mr. S? Iako ne pričamo, ne javljamo se jedno drugome, godpodin S. mi je sinoc pustio sms. Zacudila sam se. Posle raskida on je nastavio da nosi prtljag veze. Beograd, je mali. Dok sam ja o njemu pričala najlepše stvari, on je prepričavao poze koje smo probali, prepričavao naše predigre. Nisam se na to obazirala. Sebe je spustao. Prepričavanje posle veze je sinonima za nezrelost i povređenost. Da, pustio je sms. On. Posle toliko vremena. Iako nikada nije rekao izvini, juce je rekao. Izvinjavao se, prisecao nas, kajao, otvarao. A onda... je rekao da se seli preko. I tako. Potrebno je da odemo da bi smo postali ljudi, zar ne? Potrebno je da odemo da bi nekome pokazali da ga jos volimo? Budite pozdravljeni, Tamara