Ok, zaista nismo bili jedno za drugo. Moja mama je lepo rekla kada sam je pitala: '' Mama da li postoji neki termin u psihijatriji za muškarca koji se sa 32 ponaša kao sa 16?'' Ona je odgovorila: ''Da. Retard'' Činjenica je bila da to neće uspeti, i da je pravi naziv za ono što mi radimo PRESIPANJE IZ ŠUPLJEG U PRAZNO. No, trudila sam se. I dok sam presipala svu tu hemiju i strast, pitala sam se da li je to kod njega zakasneli pubertet ili rana kriza srednjih godina. Polako je počelo TO ŠTO SAM-SMO PRESIPALI da se trosi i ostele su samo kapljice (mali delovi, ali ipak opipljivi), da bi i kapljice isparile. Dok mi je taksista ne sred guzve, na Gazeli, delio komplimente i pričao kako je moj dečko sigurno srećan, kako nije video lepšu devojku i kako zavidi mom dečku, ja sam tešila sebe '' AJDE TAMARA, IONAKO SE NIJE DOPAO TVOJIM PRIJATELJIMA, IONAKO JE SKROZ DRUGACIJI OD TEBE, AJDE TAMARA, IMAS TOLIKO NJIH U REZRVI, I AJDE TAMARA, U KRAJNJEM SLUČAJU NIJE TI NI PRVI NI POSLEDNJI.'' Da, ako je neko navikao na raskide, onda sam to ja. No, počeh taksisti da pričam o njemu... Potpuno svesna da više nismo zajedno... no, tada, toga dana na Gazeli, mi smo bili najsrećniji par, a on najsrećniji muškarac jer ima mene. Pet dana posle: 5x veći podočnjaci, 5x više pudera, pronađeno još 5 njegovih mana, 55 čaša margarite. Šest dana posle: broj ljubavnih filmova u stanu- 6, 3 para novih cipela, kese iz Manga i Zare, prazne kutije kolača, planina od garderobe u sobi, i časpoisi koji se gaze. Sedam dana posle: odgovaram na sms poruku bivšeg bivšeg bivšeg, koju sam dobila pre pola godine. Nove cipele, haljina, parfem, konačno oprana kosa, neka kvazi euforija jer idem na piće da bivšim. Piće u čuvenom kafiću. Pokušaj nekog after relationship prijateljstva uz pričanje o sadasnjim ljubavima. On naravno ima neku. Ja naravno nisam raskinula. Ah, jadno, mnogo jadno. On naravno voli nju. Ja naravno ne varam njega. Splav, privatna žurka. Njgeov stan. Odsustvo mozga. Sve je vec viđeno, svaki pokret, svaka poza. Osmi dan. Jutro. Mamurluk. Zanošenje na desno. Kafa. Kafa. Kafa. Sms poruke. Tripovanje bivšegx3 da smo nešto više. Odgovaram čisto radi reda, i gasim tel. Nije mi potreban za stalno u životu. Nije mi potrebno uletanje u neku novu-staru vezu. Usisavam. Brišem prašinu. Sređujem garderober. Konačno sam izašla iz pećine- moje sobe. Mohito sa prijateljima... i ogovaranje skota, debila, retarda, kurvara, na kraju ipak finog dečka, ali jednostavno nije išlo. Možda zvuči kliše i mozda ce neko baciti peglu, ali posle raskida... Prijatelji su jedini spas. Jedino vas oni mogu spasti od gledanja Titanika po 3437384234 put, od Margarite u 5 ujutru, od nepromišljenih izleta sa bivšima, i pomoći Vam da shvatite... Da on čim je tako brzo puklo... zaista nije bio za Vas... Pozzz, Tamara